Već sam vam najavila saradnju sa školom za učenje stranih jezika Neven. Ko je propustio da pročita, može da klikne ovde.

Prva tema je nemački jezik za doktore, lekare, one koji su završili studije ili su specijalizirali nešto i imaju želju i potrebu da se zaposle u nekoj od zemalja sa nemačkog govornog područja.
Škola za strane jezike Neven organizuje jedinstvene kurseve za vas, a da bi videli o čemu se radi kao i šta ćete sve naučiti, upućuje vas na sledeći materijal:

Test za lekare

Prvi link vam je primer kompletnog test za polaganje namenjen lekarima. Videćete da na testu piše B2-C1. To znači da u zavisnosti od broja poena, koje dobijete na ispitu, dobijate i certifikat, više poena – viši nivo.

Još primera za vežbanje, deo ispita koji se odnosi na razumevanje teksta, koji se sluša.

Znači ispiti su standardne strukture, sastoje se od provere razumevanja pročitanog teksta, odslušanog teksta, usmenog i pismenog izražavanja, kao i snalaženje u konkretnim situacijama.

Da ne bude posle nismo znali, nismo informisani i slično .

Za sve one, koji žele da dođu do tog nivoa znanja, pravo mesto je kurs nemačkog za lekare u školi Neven.

Da ne zaboravim, za sve one koji su u međuvremenu pitali – testiranje vašeg znanja nemačkog jezika u školi Neven u smislu, dokle ste stigli sa učenjem i da li možete da pohađate ovaj kurs, zakažite telefonom.

Druga tema, odnosno drugi kurs, koji se oraganizuje u školi “Neven” je za ostalo medicinsko osoblje, detaljnije pogledaj ovde.
Naravno, sve što sam navela u delu za doktore, važi i ovde. Nivo kursa je B1-B2, više poena, viši nivo. Testrinje postojećeg znanja je besplatno, zakažite ga.

Test za medicinsko osoblje

i još jednom vežbe koje se odnose na razumevanje teksta.
Toliko za danas od mene. Znate pitanja u inbox na Facebooku Nemački nije bauk ili preko kontakt forme. Za one koji su se već odlučili da kontaktiraju školu Neven, klik ovde

Do sada ste se već upoznali sa Centrom za učenje stranih jezika Neven, ako niste, vreme je, ponudili su zaista sjajan materijal klik – ovde ili tag-Neven.
Još lepše i važnije za vas je to što će Nevena posvetiti dodatnu pažnju vama i kao iskusni profesor i menadžer škole odgovarati na vaša konkretna pitanja. A ko je Nevena:

Nevena Čeklić je završila Filološki fakultet u Beogradu, odsek germanistika a zatim specijalističke studije DaF u Kassel-u.

Iskustvo u davanju individualnih časova je motivisalo da organizuje školu za učenje stranih jezika – Neven, još davne 2001 godine, sledile su godine usavršavanja u Nemačkoj, u skaldu sa najnovijim metodama učenja stranih jezika.
Nevena ima višak energije koju itekako ume dobro da iskoristi. Ima puno hobija, iako nema mnogo slobodnog vremena . Izdvaja sledeće – kapetan broda, ronilac, kamper, planinar, blogtroter, ….
Ipak , kao glavni hobi ističe ono čemu je posvetila svoj profesionalni život a to je kontinuirano učenje jezika, raznih stranih jezika i uvek iznova, proučavanje nemačkog jezika.
Par crtica o Neveni od polaznika kurseva:
Nevena je:
– motivator
– ne gubi vreme
– ono sto ti Nevena objasni za jedan cas neki ne mogu za ceo kurs
– energicna
– dinamicna
Još ćemo pisati o Neveni i školi Neven.

Da vidimo, na koje je pitanje Nevena odabrala da odgovori ovom prilikom:

– Kako korisnici, koji žive van Beograda mogu da pohađaju kurseve koje ima u ponudi centar Neven?

Odgovor:
Centar Neven organizuje putem skajpa sledeće kurseve:
1. Individualna nastava putem skajpa za sve nivoe učenja nemačkog jezika i pripremu dobijanja certifikata.
2. Rad u malim grupama – 3 korisnika, takođe putem skajpa
3. Posebni kurseve za lekare i medicinske radinke Deutsch Medizin i Deutsch Pflege putem skajpa kreću uskoro
4. Specijalne kurseve za polaznike višeg nivoa, koji se pripremaju za intervju za posao na nemačkom jeziku, drže neko predavanje ili prezentaciju

Dakle ponuda je tu – na vama je da se prijavite.

I šaljite pitanja i dalje, Nevena i Neven će vam odgovoriti.
Pitanja možete slati, preko Facebook strane klik ovde, preko kontakt forme na blogu. A prijave, jednostavno kontaktirajte Nevenu i “Neven”, tu su telefoni.

Mi smo zaista skromni, da ne kažem kao narod, moglo bi ovo pisanije da ode u drugom smeru, nego da kažemo kao pojedinci koji pokušavaju da steknu nova znanja i umeća, a tu spada i podučavanje učenje nemačkog jezika. Da li je jedan od razloga takvog stava, naš sistem školovanja i učenja, tvrdoglavo i beskompromisno tumačenje i praćenje stavova Bečko- berlinske istorijske škole i učenja u svim društvenim naukama ili tu ima i mnogo drugih razloga, sve to nije trenutno naša briga. Šta to znači – postoje stvari koje već znamo, koje su nam poznate iz našeg jezika a toga nismo svesni.
Ono što želim da istaknem i da imate stalno u vidu, iako to veoma često nije uočljivo na prvi pogled, to su sličnosti između nemačkog i srpskog jezika. Tu izjavu bih proširila i na uticaje, koje su tokom istorije ova dva jezika imala jedan na drugi. Naravno za sada ostaje bez odgovora pitanje – šta je starije, kokoška ili jaje, odnosno nemački ili srpski (kao deo slovenskih) jezika. Ni time se nećemo baviti, samo ću pokušati da vam razjasnim temu – Prošlost i budućnost u nemačkom jeziku u odnosu na na naš jezik.

Većina među vama se prvo susrela sa učenjem engleskog jezika. Tu ste naučili neka pravila, koja važe za upotrebu prošlih i budućih vremena u engleskom jeziku. Imajte u vidu da u engleskom jeziku postoje 12 vremena za iskazivanje prošlosti – 6, sadašnjosti – 2, budućnosti- 4, logično je i da postoje veoma striktna pravila kada se koje od tih vremena upotrebljava.

Iako nemački i engleski jezik spadaju u germanske jezike, u ovoj oblasti ne postoje nikakve sličnosti između ta 2 jezika.
Verovali ili ne, u ovoj oblasti je poklapanje nemački –srpski jezik 100%, dobro hajde da realno kažemo 95%.

U nemačkom jeziku imamo, kao što znamo, 6 vremena:
sadašnjost
– das Präsens: Ich lerne Deutsch.

prošlost

– das Perfekt: Ich habe Deutsch gelernt.
– das Imperfekt / Präteritum: Ich lernte Deutsch.
– das Plusquamperfekt: Ich hatte Deutsch gelernt.

budućnost
– das Futur 1: Ich werde Deutsch lernen.
– das Futur 2: Ich werde Deutsch gelernt haben

U srpskom jeziku je gotovo identična situacija, ako zanemarimo malo komplikacija i začina, koje su dodali naši filolozi, a mi sa svesnom namerom na to nećemo da obratimo pažnju

Sadašnjost
– Prezent – ja učim

prošlost
– perfekat – ja sam učila
– aorist– ja (na)učih
– imperfekat– ja učih
– pluskvamperfekat– ja sam bila učila

budućnost
– futur I– ja ću učiti
– futur II– ja budem učila

Idemo redom:
1. Sadašnjost se u nemačkom i srpskom izražava jednim vremenom, prostim , koje se zove prezent.
Znači – sadašnjost, poklapanje 100%
2. Prošlost – u našem jeziku imamo 1 vreme više u odnosu na nemački jezik, 4:3, samo polako.
Obratićemo pažnju na na naš aorist i imperfekat, čija upotreba zavisi od toga da li koristimo svršeni ili nesvršeni glagol. Toga nemamo u nemačkom pa za naše potrebe spajamo:

aorist+ imperfekat= das Imperfekt / Präteritum
i došli smao na isti odnos i identičnu upotrebu, što nas dovodi do veoma praktičnog pravila:

Kako u našem jeziku iskazujemo prošlost?
Tako što koristimo perfekat
Kako u nemačkom iskazujemo prošlost?
Tako što koristimo perfekat?

Tačka, kraj, Ende! Verujte mi na reč. Ko ne veruje, vremenom će shvatiti.

Razmislite malo, kada ste poslednji put upotrebili aorist ili imperfekat u našem jeziku, recimo ja naučih ovu lekciju….
Nažalost ta 2 vremena, neću da kažem da su izumrla u našem jeziku, svakako su na apartima za održavanje života, koji svakog časa mogu biti isključeni. Ponavljam – nažalost.
U nemačkom das Imperfekt / Präteritum je u malo boljem zdravstvenom stanju. Koristi se u pisanom jeziku, pošto je njegovo korišćenje pokazatelj stila i obrazovanja, u govornom ne tako često, izuzetak oblici pomoćnih glagola sein i haben.
Dakle – perfekat je zakon za prošlu radnju, naučite i koristite perfekat, kao i u našem jeziku i to je to.
Pluskvamperfekat, hajde iskreno ako razmislite, nemate pojma da li ga uopšte koristite i u našem jeziku?
Potreban nam je naravno da naglasimo neke vremenske odrednice po redosledu dešavanja, kao i u nekim specifičnim rečeničnim konstrukcijama.
Poklapanje sa nemačkim je velika, mada ga ima malo više u govornom nemačkom jeziku i to recimo kada baš želimo da naglasimo nešto što je baš bilo u prošlosti.
3. Budućnost – se u našem jeziku izražava se na 2 načina: futur I najčešće i veoma često se koristi i prezent – dolazim sutra. Futur II, šta da vam kažem, u nekim rečeničnim konstrukcijama tipa – ako budem učila …
Budućnost u nemačkom i srpskom – poklapanje 100%.
Da, da, dobro ste pročitali, sve je isto uključujući i upotrebu prezenta za buduće radnje , ich komme morgen um 8 Uhr …..
Nemam šta da dodam više.Sva pravila, koja ste naučili važe, ovo je situacija sa terena. Prosto da ne može prostije biti.

Nemački nije bauk, zar ne

Danas razmatramo kurs početnog nemačkog jezika, koji su pripremili škola Neven i Nevena.
Hajde odmah da čujem vas, kojima pada na pamet – evo reklamnog teksta. Tišina, molim, prvo čitajte tekst do kraja. Da vidimo šta nam Nevena i “Neven” nude:

Do sada sam pisala o raznim temama, odgovarala na razna pitanja, koje ste mi postavljali. Sve te odgovore možete naći ovde. Međutim, poznajemo se mi već mnogo godina, znam ja da baš ne volite da kopate po arhivi, nego kad sam već tu, hoću odmah odgovore na moja pitanja (koja su uglavnom ista za sve koji počinju da uče nemački jezik ).

Pa da ih razmotrimo i da pogledamo, kakve odgovore nudi “Neven” i Nevena. Pa malo mozgajte sami da li ćete se prijaviti na Početni kurs nemačkog jezika u ovoj školi.
1. Najbolji udžbenik za učenje nemačkog jezika
Moje mišljenje sam vam dala ovde.Ponavljam, to je moje mišljenje i to je sigurica, kada imate vremena, natenane.

Postoji i drugi tekst na tu temu, tu sam vam predstavila, neke poznatije udžbenike i metode čuvene nemačke kuće Hueber.
I da naglasim još jednom – svi su dobri.

A šta nudi “Neven”?
Najbolje od svega, kombinaciju raznih tekstova i pristupa različitim tematskim jedinicama.

2. Koliko je potrebno da savladam nemački, pošto mi je hitno …..

Naravno, da je hitno i da ne navodim sad naše mudre poslovice i izreke, po mogućstvu ako može za par dana,nedelja, par meseci da naučim nemački – ma, važi!
Ali, pošto ste vi uporni, dala sam odgovor na pitanje, kako savladati nemački do nivoa B2 za 6 meseci, evo ovde.
Pa, sad kada ste pročitali i taj tekst (nadam se da jeste), da se vratimo mi na A1.

Imate spisak gramatike, koja mora da se savladana ovom nivou A1/1 i A1/2.
A to je najmanji problem, verujte.

Škola “Neven” postavlja temelj za tvoje savladavanje nemačkog jezika i buduću karijeru – kako?
Razbijamo tremu od usmene upotrebe jezika. Ovo je slogan preuzet sa sajta Neven i to je ideja vodilja, na kojoj je zasnovan program ovog kursa. Postaviti temelj i progovoriti nemački jezik.

3. A zašto ima toliko problema u učenju nemačkog jezika, šta vas sve to muči, to sam vam sve lepo objasnila u jednom od najčitanijih tekstova na ovom blogu – Zašto nikada nećeš naučiti nimački jezik.
Kakve to veze ima sa Nevenom i školom Neven? Pa, ima. Nema ni tamo dobrih vila, koje će vas taknuti čarobnim štapićem i – op, eto vi progovorili nemački.

Specifičnost ovog kursa je što ćete imati na raspolaganju materijal, koji nije vezan samo za klasične udžbenike. Pored toga, koriste se klipovi, recimo Deutsch lernen extra, prezent nemačkih glagola (kako to zvuči) ćete naučiti tako što ćete igrati Mensch ärgere Dich nicht , zatim, pa neću sve da vam kažem.

Valjda ste poentu shvatili, progovoriti nemački to je suština i to ćete dobiti za sve pare

A ono što nije zanemarljivo i o čemu mogu još da pišem, ako ste zainteresovani je sledeće:

Kontinuitet u učenju – nema potrebe da trčite od jedne škole do druge, da, da, dobro ste pročitali.

1. Učenje nemačkog započeto u školi Neven, završićete na istom mestu, svi nivoi su tu.
2. Ispite ćete takođe polagati na istom mestu, u školi Neven.

Eto, toliko za sada.
Pitanja, koja obožavam i odgovaram na njih – preko kontakt forme na blogu ili Facbook strane Nemački nije bauk.
Kontakt škole Neven link ili mail nevena@centarjezikaneven.com.

Mnogi od vas, koji ste već počeli da učite nemački jezik ili tek planirate, pa se raspitujete, vrlo brzo uočite jedan problem, koji je više tehničke ili da kažem organizacione prirode a to je kontinuiranost u pohađu kurseva.

Šta to znači.
Odaberete vi školu, po kojim kriterijumima – sada se ne bavimo time i krene proces. A1/1 pa A1/2 ili zajedno A1, kako je već gde organizovano, super idemo dalje – A2, B1, prijavite se, ostavite podatke, čim se sakupi dovoljan broj zainteresovanih, javićemo vam. I tako čekate vi, prijavili ste se u jednoj školi, 2 škole, nemate sreće, sad nije sezona itd. Šta sad?

Da se razumemo, škole stranih jezika su firme, koje htele ne htele, posluju po tržišnom sistemu. Tačno se zna u svakoj školi, koji je to minimum prijavljenih, koji je isplativ za formiranje grupe. I to je to. Morate to da shvatite. Komentare, koje dobijam, lako je njima, namlate se oni para u školama stranih jezika – jednostavno ne stoje i ovo nije samo kolegijalna izjava sa moje strane. Neću vam pisati, koji su to sve troškovi, koje škola ima na mesečnom nivou a uostalom nije vaša briga.
Vaša briga je da naučite nemački, što brže, što efikasnije i u što kraćem (razumnom roku – bez onih gluposti, savladao strani jezik za 15 dana).
E pa lepo, što kaže naš narod – ko kuca otvoriće mu se – ko pita dobiće odgovor. A pitate stalno – šta da radim, došao sam do tog i tog nivoa, kuda dalje, ovde sam na čekanju…
Ko prati moje objave, morao je da zapazi da u poslednje vreme pišem o školi Centar jezika Neven. Verovatno se neko zapitao i zašto, šta sad ima tu posebno i toj školi.

E pa da vidite i ima. Jedna od stvari, koje su me zaista oduševili je – kontinutet u učenju, odnosno organizaciji kurseva nemačkog jezika, koje prepoznat kao imperativ u ovoj školi i koje se zaista pruža polaznicima.

Zato ću istaći još jednom – bez obzira da li ste početnik u učenju nemačkog jezika ili ste došli do nekog nivoa pa se pitate gde i kao dalje, ovo je prava adresa za vas. Pročitajte sve postove tag – Neven i dobro razmislite.
Ponuda se nalazi ovde.

Onako, među nama, znate li koliko vas me je kontaktiralo sa pitanjem tipa – u koju školu da idem, platiću, potreban mi je bilo kakav certifikat znanja nemačkog jezika. Naravno da se zgrozim i upitam -alo, o čemu pričaš? I odgovor bude manje-više ovakav:

Moj ujka, radi u Nemačkoj, Austriji, Švajcarskoj i našao mi je posao, moram tamo da budem za 1,2,3 meseca. Ali, zbog vize mi je potrebna potvrda, certifikat, diploma o položenom ispitu nemačkog jezika .Nije važno kakva, moj ujak ima ortaka a ortak ima nekog advokata, koji će da sredi papire za, recimo 1.000 evrića. Sve ostalo imam od papira, samo mi ti nedostaje, molim vas, pomozite, ne znate koliko bi mi to značilo, mojoj porodici, ženi, deci, ujni, babi,…

I sad je neko pomislio da ja tu nešto omalovažavam i nemam razumevanja za tuđe muke.
Naprotiv, stalno se trudim da vam pomognem. Zato ćemo pozdraviti sve ujake, ortake i advokate i pogledati kako stoje stvari u relanom svetu.

Idemo na sajt ambasade Nemačke i to konkretno na stranu koja se bavi zapošljavanjem.
Lepo piše, izovolite, kliknite na kategoriju pod koju vi podpadate i tu se nalazi ama baš sve, što vam je potrebno od papira da bi lepo dobili radnu dozvolu, vizu, šta god vam je potrebno.
Nema laži, nema prevare, molim lepo.
Mi ćemo da zvirnemo ovde – fotke preuzete sa linkovanog sajta, klik na svaku, pa pročitajte šta piše.

Ovo je za neke opšte slučajeve zapošljavanja, prema njihovom zakonu, pokriva najveći broj slučajeva a za ostale je dato posebno, pa klikćite sami

Nećemo se baviti drugim potvrdama, samo znanjem nemačkog jezika i tu stoji sledeće -To vam važi za sve kategorije i sve zemlje nemačkog govornog područja – tačka.

Eto, podvukla, istakla i tu nema šta više da se doda, samo klik na sliku.

Dakle postoje samo 3 ispita – potvrda o znanju nemačkog jezika, koje izdaju Gete institut, Austrijski kulturni centar (ÖSD) i Škole za učenje stranih jezika, koje su certificirane prema Telc-u.

1. Zertificat Deutsch

Gete institut organizuje polaganje ispita za Zertificat Deutsch i o tome sam već pisala pročitaj ovde.
Tu je kraj priče za ovu vrstu certifikata.

foto

2. ÖSD

Ovu vrstu ispita oraganizuje Austrijski kulturni centar i evo podataka, termina i cenovnika ovde
Malo da pomognem:
primer ispita B2
materijal preuzet odavde a primeri za ispitni deo razumevanje materijala, koji se sluša je ovde

3. Telc
Ostaju nam Telc ispiti. Tu je izbor malo veći, postoji više akreditivanih škola, znači dovoljno sam vam sve u sitna crevca objasnila. I sad da se razumemo, kada budem imala materijala da pišem o školama, koje te ispite organizuju, ja ću pisati, ne postavljajte mi takva pitanja, raspitajte se sami.
foto
Uostalom, čitajte i ranije postove, možda sam već nešto i pisala na tu temu. Vi umete da pročitate samo naslov i onda tras pitanje.
Na pitanja odgovaram na Facebook stranici Nemački nije bauk a mnogo toga o čemu sam vam već pisala nalazi se ovde pa čitajte malo i učite.

Mi nemamo članove, to smo bar 100 puta do sada ponovili i nama je teško da prihvatimo i naučimo vrste članova i njihovu pravilnu primenu. Pa još na to da dodamo i promenu po padežima, aka deklinaciju – radosti nikad dosta.
Šta je tu je, učili ste engleski, tamo je situacija slična. Za one među vama, kojima to još nije najjasnije – šta ću kud ću – morala sam i da crtam

Zamislimo sledeću situaciju, u daljini vidimo neku grupu žena. Jedna od njih se odvojila i kreće ka nama. Još uvek je daleko, ne vidimo je dobro. Ništa je ne odvaja od ostalih iz grupe. Kao što piše, jedna iz grupe (koju vidimo ili ne vidimo, nije važno) jedna žena ili možemo reći neka žena dolazi, eine Frau.

Sad se približila i vidimo da ta žena, die Frau, koja nam se približava i o kojoj smo već dali neku uopštenu informaciju (jedna od mnogih žena nam je zbog nečega privukla pažnju), ima dugu kosu, sivu majcu i sivu suknju. Sad je ona u odnosu na druge žene mnogo određenija, imamo više podataka o njoj pa to moramo nekako izraziti – tu dolazi određeni član u nemačkom jeziku.

Da probamo još jednom.

Ich habe ein neues Auto, imam novi auto, hvalim se prvi put pominjem taj auto. Ništa se još ne zna konkretno o tom autu.
Ali, ja nastavljam sa pričom i kažem: Das Auto ist rot, taj auto je crven, baš taj o kome ti pričam i koga sam već pomenula.

Isto objašnjenje ili slično – u prvoj rečenici pominjemo automobil prvi put i ne dajemo nikakve podatke o njemu, čak nije ni naglasak na automobilu nego na posedovanju istog. Ali, u drugoj rečenici smo rešili malo više da se hvalimo i dajemo informaciju o boji (proizvođaču, snazi motora, godini proizvodnje, …), što je prilično određeno i izdvaja naš automobil od drugih. Eto upotrebe određenog člana.

Sve ostalo o imenicama, pogledajte ovde

Vidim po reakcijama, da vam se dopao tekst – Kada se koristi neodređeni a kad određeni član u nemačkom jeziku. Tu je link za one , koji su to propustili. Nemačkim specijalitetima nikad kraja, pa se i naše druženje nastavlja :-).
Negativni član
Zvuči – boli glava i to bukvalno, malo li je muke sa upotrebom članova, koji nisu prirodni izbor za sve sa ovog našeg govornog područja, nego još – negativni član. Mi smo navikli da sve negiramo lepo na isti način a ne sad imenice nešto posebno. Žao mi je! Dosta je bilo uvoda, krećemo:

Naravno da sam opet crtala – zato što vi to tako volite

A sada da postavimo scenu za ovu našu ilustraciju. Iz grupe ljudi se izdvaja neki čovek – upotreba neodređenog člana – ein Mann i kreće prema nama. Još uvek je dosta daleko, pa mu vidimo samo siluetu. Međitim, kada se približi vidimo da to nije uopšte muškarac – kein Mann, da je to neka žena, eine Frau.

Jasno!

Deklinacija negativnog člana

Eto, šta da vam kažem – sve je je jasno! Deklinira se isto kao neodređeni, samo dodate k- ispred, ali, obrati pažnju – ima oblike i za množinu za razliku od neodređenog člana.

Još malo pa smo završili, da vidimo samo – kada se upotrebljava negativni član:

Negativni član se upotrebljava samo kada negiramo imenicu

Kada se ne upotrebljava negativni član ispred imenice nego negacija nicht

Vlastitu imenicu uvek negiramo sa nicht.

Das ist Ana. Das ist nicht Ana.

Imenicu sa određenim članom negiramo sa nicht

Das ist der Professor. Das ist nicht der Professor.

Imenicu sa prisvojnom zamenicom ispred nje negiramo sa nicht.

Das ist meine Freundin. Das ist nicht meine Freundin.

Naravno, druge vrste reči negiramo sa nicht.
Da se podsetimo:
glagol – negiramo radnju
Ich schlafe. Ich schlafe nicht.
pridev negiramo opis kuće, stara, nije stara
Das Haus ist alt. Das Haus ist nicht alt.
prilog kako voze, brzo ili ne!
Sie fahren schnell. Sie fahren nicht schnell

A sad to isto – lepo nacrtano!
I da ne zaboravimo – sve što nas interesuje o nemačkim imenicama, lepo skupljeno na jednom mestu potražićemo ovde, u vezi sa članovima ovde a ostale teme u vezi sa učenjem nemačkog jezika, poređane tematski, pošto vas mrzi da tražite sami, lepo sam vam sve složila, samo da klikćete ovde.
Pitanja i komentari preko kontakt forme i naravno družomo se na Facebook strani Nemački njie bauk.

Ružičasta budućnost, ružičaste naočare, život posut ružama
Nem. auf Rosen gebettet sein udobno luksuzno ziveti
die Zukunft sieht sehr rosig aus, budućnost izgleda ružičasto, lepo, perspektivno,
Eng. path strewn with roses, put posut ružama, lagodan bez prepreka
Evo lepih i pozitvnih izraza povezanih sa ružičastom bojom pa još i na 3 jezika.

Zašto želimo da nam budućnost bude ružičasta a ne recimo žuta? Žuta je boja sunca, svetlosti, prilično optimistična boja. Ne, u našem jeziku pa i u mnogim drugim mi smo zagledani u ružičastu budućnost ili nam možda, u nekim okolnostima, sve izgleda ružičasto (u značenju perspektivno, sa dobrim izgledima) a ako to nije slučaj, pa dobro, dovoljno je da stavimo ružičaste naočare pa će nam sve biti lepše i lakše.

Ružičasta boja ili roze (nem. rosa) je boja koja je svoje ime, kako u našem tako i u mnogim drugim jezicima, dobila prema cvetu – ruža, rose (eng.), die Rose (nem.).
Da bi videli ko je u istoriji prvi bio poznat po tome što je voleo da mu život bude posut ružama moramo da se vratimo otprilike 2.000 godina unazad u stra Rim, vreme vladavine imperatora Nerona (37g.n.e. – 68 g.n.e.)
Neron nije ostao zapamćen ni zbog jedne dobre niti plemenite stvari. Bio je pravi zločinac i diktator. Između ostalog zapalio je Rim i ostala je priča u sećanju da je posmatrao kako Rim gori sa svoje terase i pri tome pevao i svirao. Za požar je okrivio hrišćane, u to vreme zabranjenu sektu i mnogo njih je nakon toga osudio na groznu smrt u arenama. Na jednom od rimskih brežuljaka, koji su potuno izgoreli u požaru, Neron je sebi sagradio palatu i dao joj ime Domus Aurea, lat. zlatna kuća. Palata je bila izuzetno raskošna, a jedna od novina, koja je po zahtevu Nerona bila sagrađena u glavnoj dvorani je bio specifični pokretni krovni mehanizam, koji su pokretali robovi i koji omogućavao da na zvanice u toj dvorani, za vreme raskošnih gozbi, padaju ružine latice.
Neron je voleo taj osećaj, koje ružine latice daju, pa kaže priča da je i na nekim putovanjima, tražio da mu put bude posut laticama ruža. Neron nije dugo opstao na vlasti, ubijen je ali je u sećanju ostalo posipanje ružinim laticama kao simbol raskoši i bogatstva.
To se može lepo videti na slici poznatog engleskog slikara po imenu Lorens Alma-Tadema sa kraja 19-og veka.

foto

Alma – Tadema je sliku nazvao po jednom drugom, rimckom imperatoru po imenu Elagabal, koji je bio pravi sledbenik Nerona po razuzdanom životu.

Eto, kako kaže priča a istorija pamti, to je objašnjenje za nastajanje ovih izraza koji ružičastu boju vezuju za lagodan život i budućnost.

Što se tiče ružičastih naočara, tu je priča obavijena velom tajne, bar tako kaže zvanična nauka.
Ako pokušamo da krenemo istorijskim tragom, jedna od prvih osoba, na koju ćemo naići da je koristila neku vrstu naočara je opet Neron, koji je voleo da gladijatorske borbe posmatra kroz specijlno uglačana sočiva, napravljena od minerala. Nema naznaka, da li su ti minerali bili u boji ili ne, niti je verovatno da su vršili korekciju vida.
Zato ćemo pogledati šta nam donosi priča o nemačkom nazivu za naočare – Brille. Nemačka reč Brille je nastala od minerala po imenu beril. Beril ili na starogrčkom beryllos znači plavozelen ili morska voda.
Znači te prve naočare, izrađene od minerala beril su imale plavkasto, zelenkasti ton.
U 17 i 18 veku, već započela izrada korektivnih naočara a neke od njih su bile obojene. Najviše ih je bilo obojeno plavom ili zelenom bojom. Npr. Hans Kristijan Anderesen je nosio korektivne naočare sa zelinim sočivima, Klod Mone, čuveni slikar, koji je patio od katarkte, naočare sa zelenim sočivima. izvor.

U to doba je sifilis bio prilično česta bolest, koja je uticala i na vid, pa su osobama sa tim simptomima prepisivane naočare sa žutim, smeđim i plavim ili zelenim staklima.
Znači, nema pomena o naočarima sa ružičastim staklima, sve do kasnog 20-og veka i pojave naočara za sunce. Glumica Odri Hepber, ikona stila i lepote je proslavila naočare za sunce sa ružičastim staklima.
To je već kasno za naš izraz, smatra se da je nastao mnogo ranije.

Pokušaću da vam pružim drugačije viđenje ove izreke. Krenuću od nemačkog jezika i izraza – etwas im rosigen Licht sehen, videti nešto u ružičastoj svetlosti u značanju, videti perspektivu, izlaz iz neke situacije, videti nešto sa pozitivne strane. U nemačkom jeziku ovaj izraz je odgavarajući izrazu –
“etwas durch die rosarote Brille sehen” nešto gledati kroz ružičaste naočare.
Noć je uvek bila simbol tame, vreme kada vladaju nepoznate sile mraka i opasnosti. A kad zarumeni zora, kada ružičasto svetlo na horizontu najavi novi dan, sve izgleda mnogo lepše i perspektivnije.
Pa ako nekad ne možemo da vidimo tu ružičastu svetlost ili bi rekli svetlo na kraju tunela, tu su ružičaste naočare da nam pomognu da sa nadom krenemo u bolju budućnost.
Priča o tome šta se dešava kada zarumeni zora je priča kako je nastala jedna važna reč u nemačkom jeziku, i to ni manje ni više nego iz slovenskog korena:

Pročitajte: Dobro jutro, Guten Morgen – Morgen ili mrak, poreklo reči”

O imenicama u nemačkom jeziku smo ponešto i naučili do sada. Da proverimo, šta znamo a šta smo propustili – svi tekstovi o imenicama u nemačkom su ovde

Profesije, gradjenje imenica ženskog roda

Obratite pažnju na nastavak – in. To je jedan od veoma važnih i tipičnih nastavaka za građenje imenica ženskog roda.

der Student – die Studentin
der Lehrer – die Lehrerin

Većina profesija u nemačkom jeziku će se graditi na ovaj način, na imenicu koja označava profesiju u muškom rodu, dodaćemo nastavak – in i dobićemo profesiju u ženskom rodu.

der Architekt – die Architektin
der Ingenieur – die Ingenieurin
der Kanzler – die Kanzlerin
der Journalist – die Journalistin

– Obrati pažnju!!!
Ponekad, se dodavanjem nastavka, dođe i do glasovne promene – Umalut.
der Arzt – die Ärztin
der Verkäufer – die Verkäuferin

Ali – opet obrati pažnju !!!!!

Postoje i profesije, koje ne možemo na ovaj način tretirati prilikom građanja rodno korektnih oblika zanimanja.

der Kaufmann – die Kauffrau
der Hotelfachmann – die Hotelfachfrau

Kao što ste sami već primetili, radi se o onim zanimanjima, koja u sebi već sadrže rodnu oznaku u formi nastavka za građenje imenica:
– mann, muškarac se menja u – frau, žena

Dok se mi u našem jeziku mučimo da prihvatimo oblike za profesije u žeskom rodu kao npr. psiholog – psihološkinja (više je to stvar nekog tradicionalaizma, nego što je to jezički problem), Nemci su to zvanično regulisali. U skaldu sa tendencijama 21. veka o rodnoj ravnopravnosti, kao i smernicama Evropske unije, u nemačkom jeziku su filolozi zajedno sa pravnicima i nekim drugim stručnjacima, seli i svi zajedno i jednoglasno napisali jezičke smernice u kom pravcu jezik mora da se razvija i kako praviti odgovarajuće oblike za sva zanimanja u ženskom rodu. Tako da smo mi sa ovim našim malim pregledom potpuno u trendu.

Proniminaladverbien – Präpositionaladverbien

Zvuči stresno? Ma, ne!
Eto baš lepe teme! Na prazan stomak najbolje se vari, zar ne?
Moram priznati, na prvi pogled zvuči kao kligonski, ko ne zna neću da mu objašnjavam koji je to jezik, a ko razume –shvatiće. U svakom slučaju zvuči sačuvajmebože.
Naravno da to nećemo dozvoliti. Sve je prosto da ne može biti prostije a i lepo sam vam nacrtala sve što je potrebno da znate – pa, malo li je – klik na sliku.
Da ipak malo objasnimo o čemu se radi – prevoditi nećemo, mislim na naslov, bar ne za sada. Važni su primeri da shvatite o čemu se radi.

Evo ovako:
Danas pričamo o Hansu (a o kome bi drugom, ipak učimo nemački). – über Hans
Hansa možemo da zamenimo i zamenicom i da kažemo – Ovo je Hans, danas pričamo o njemu. – über ihn.

Ali ako se radi o neživom objektu – stvar, ideja, itd, e onda obrati pažnju. Situacija je sledeća – a,opet – obrati pažnju, to je naša tema:

Pričamo o muzici. Wir sprechen über Musik.
Ili
Današnja tema je muzika. Pričamo o tome.
E, tu smo.
To naše – o tome bi teortski bilo = über das
Takva kombinacija se u nemačkom se spaja i nastaju Proniminaladverbien – Präpositionaladverbien, odnosno kombinacija predloga sa prilozima ili zmenicama, ma , šta vas briga kako se zove.

über das = darüber

Ono što je za vas važno je sledeće – kada pričamo o neživim stvarima i kad vidimo sledeće kombinacije

Predlog + da(s)
Predlog + hier
Predlog + w(as)o
To se sve lepo zalepi obrnutim redom jedno za drugo.

Ipak malo još pažnje:

Pošto se u ovom našem slučaju da i wo završavaju samoglasnikom a neki predlozi počinju samoglasnikom, da ne bi bilo nekih komplikacija i glasovinih promena i tako to u tim slučajevima se ubacuje između – r. Vidi tabelu, oči da vam izbije, em crveno, em sam povećala takve slučajeve.
Znači – pitanje: o čemu pričaš neće glasiti; über was, ne, nikako!

Über was = worüber
Worüber sprecht ihr?
Womit fährst du?
Worum kümmert sie sich?

Kombinacije sa hier nisu baš mnogo česte, ali neka i njih ako nabubate tabelu, koja nije baš mnogo velika, setićete se kad naiđete na takve situacije.

Npr:
Hiermit (sa ovim – stvar, nešto neživo) kann ich nichts anfangen.
Hierin( u ovome) gebe ich dir recht (si u pravu).
Eto to je cela priča za danas.

Naravno, kad smo već tu, da pogledamo i ostale pekstove u vezi sa predlozima i prilozima u nemačkom jeziku.

Komentari i pitanja preko Facebook strane Nemački nije bauk. Uostalom, ovo je odgovor na pitanje, koje sam dobila od vas.

Nedavno sam objavila tekst, tema Proniminaladverbien –Präpositionaladverbien, pogledaj ovde. Pošto je to malo specifična tema, koja često ostane nedorečena prilikom učenja nemačkog jezika, rešila sam da se potrudim i da vam to lepo objasnim, pa sam vam to po običaju nacrtala, zato što znam da vi to volite.
Ali, avaj, komentari – pričam o Facebook strani, na blogu su komentari isključeni zbog izgubljene borbe sa spamovima.

Evo pomenute tabele za one koji nisu u toku:
A gde je prevod? pitate vi?

E tu smo draga moja Google translate generacijo, milenijalci, generacijo Y. Ako niste znali, dobro ste vi proučeni, vi i vaše ponašanje, reakcije, način učenja itd. Možda ne tako dobro u Srbiji, ali i to je počelo u ozbiljnim projektima naših marketinških eskperata.
I ovo mesto, na kome ste sada je rezultat jednog takvog projekta, koje ima za cilj da malo preokrene standardne načine učenja stranih jezika i prilagodi ga baš vama, draga moja Google translate generacijo!
A to znači, da je svaki tekst rezultat rada i iskustva diplomirane profesorke (moje malenkosti) a ne dosade ili tako nečeg. Malo poštovanja ne bi bilo na odmet
Idemo dalje. Da se vratimo mi na temu, zašto vi nikada nećete naučiti nemački jezik, to sam već pisala – pročitajte ovde, ovo je samo razrada.

Google translate

Pošto imate te pametne telefone, od kojih se ne odvajate i protiv kojih ja zaista nemam ništa protiv – naprotiv, često vam se desi da zaboravite da ste ipak vi pametniji od telefona i da ne morate uvek da kucate i da tražite prevod, pošto ćete u većini slučajeva dobiti gluposti.
O tome sam već pisala.
Hajde da vidimo primer.
Eto nekog od vas u Nemačkoj, sa društvom, izašli ste uveče na neko lepo mesto. I tako muvate su tu, sa kriglom piva u ruci, U Nemačkoj ste šta bi drugo i ugledate devojku svojih snova. Znate po neku reč nemački i mora se – startujete je.
Devojka odgovara:
Du bist blau!

Toliko znate nemački ali da proverite šta kaže Google translate –

E pa brate – nisi plav nego te je oladila. Upravo ti je rekla da si pijan!

Pročitaj – Zašto je u nemačkom jeziku plavo pijano i daleko.

Meni je jako žao ako vam niko do sada nije javio da intergalaktički prevodalic, koji prevodi sa svih jezika, još uvek nije stvoren. Biće, no kad će – ne zna se. Bićete obavešteni na vreme

Nije dovoljno! Dobro, da se vratimo na tabelu

über – darüber hierüber worüber

Stavka iz tabele – odnosi se na predlog – über – u osnovnom značenju nad, iznad, preko
I sad da vidimo na primerima
sich ärgern + über, znači ljutiti se na nekoga, nešto
Ich ärgere mich darüber – šta sad to znači? Ljutim se na to iznad, preko, o.
Ne znači, brate, neego onako kako ima smisla u našem jeziku – nešto me je naljutilo?
Šta je naljutilo, zbog čega si se naljutio – worüber ärgerst du dich?

Šta sad da stavimo u kolonu prevoda u tabeli?, pitam ja vas? Idemo dalje sa primerima:

diskutieren über – o nečemu diskutovati
U ovoj kombinaciji, sa ovim glagolom
Darüber u ovoj kombinaciji bi značilo – o tome diskutujem a worüber o čemu ste diskutovali, npr.
Jasnije, malo?
Naravno, ovo je ozbiljna tema za malo napredniji nivo, pošto je sledeći korak, koji uskoro morako da obradimo rekcija glagola u nemačkom, a , šta kažete, ludo ćemo se zabaviti, baš tako zvuči, zar ne.
Da li je sad jasnije da ne može sve da se prevede, nacrta, nabuba. Malo mora da se koristi i ta pametna glava.
Uostalom ako nisi naučio šta znači das, was, hier pa zatim osnovni predlozi, auf, an, mit itd. –šta će ti tabela. Vraćaj se unazad i uči!
Da li smo se malo bolje razumeli i naučili nešto. Radujem se pitanjima i kritikama na našoj Facebook strani Nemački nije bauk .
Ljubi vas vaša lična profesorka – teta Amarilis!

Naslov je blesav, zar ne. Čak i ne zvuči onako efektno, kako ja volim!
Bitno mi je da obratimo pažnju na ovu stavku. Iz vaših komentara na Face stranici Nemački nije bauk, vidim da ima još poneko ko nije shvatio neke osnovne stvari – a to je sledeće:

Ako i dalje učite i razmišljate: U nemačkom postoje 2 negacije nicht i kein….., niste shvatili negativni član – imate problem. Kako onda objasniti Nullartikel – nulti član? Teško, ma nikako!

Ako bih htela da promenim imenicu po padežima u slučaju nultog člana, kako bi to izgledalo? Čudno i pomalo nelogično, pisala bih imenicu i ništa ispred nje.
E, sad, umesto da napišem sve same crtice ispred dekliniranih imenica, pošto ova vrsta bukvalno gledano ne postoji sa aspekta našeg jezika, ipak malo da razjasnimo ovu stavku.

U nemačkoj gramatici je odrednica Nullartikel strogo definisana i tačno se zna, kada se imenice upotrebljavaju sa tz. nultim članom.

Sa našeg aspekta, to je gnjavaža, ali ako se postavite drugačije i shvatite da su imenice u nemačkom maltene “invalidi” bez upotrebe nekog člana ispred njih, onda ćete prihvatiti tu definiciju postojanja nultog člana, kao i negativnog člana.

Dosta je bilo teoretisanja idemo na primere u nemačkom : ništa + imenica

Upotreba negativog člana – blesavo zvuči, šta da se radi

Koji su to slučajevi kada ispred imenice nije potrebno upotrebiti nijedan član? Da vidimo:

– Neodređene imenice u množini

O tome smo već pričali, razjasnili i naučili. Za utvrđivanje gradiva pogledaj ovde
Ovo je sad bonus, da se zna, kad već pominjemo:

Kada se pojavi potreba da izrazimo neku neodređnu množinu imenica a stilski je to potrebno da se nekako odredi, možemo upotrebiti;
viel, einig, manch

“Viele Menschen treten in dein Leben ein, aber nur ein paar besondere Menschen hinterlassen auch Spuren in deinem Herzen.” Izreka koja kaže da (mnogi) ljudi ulaze u nečiji život, ipak samo posebni ostavljaju trag na srcu ili duši, kako vam je draže.
Ovi mnogi ljudi su prilično neodređena množina.
Ich brauche einige Informationen. Potrebne su mi neke informacije.
Alis Monro, kandska nobelovka, napisala je priču „Some women“, kako glasi original. Ta priča govori o nekim ženama i nemački prevod glasi: “Manche Frauen”.

Da se vratimo na našu kombinaciju – ništa + imenica:

– Lična imena, zanimanja, imena gradova, pripadnost narodima

Ich habe einen Freund in Berlin.
Sie arbeitet als Verkäuferin.
Sie ist Spanierin.

– Oznake materijala, od čega nešto sastavljeno – gradivne imenice, kao i kod apstraktih imenica
Ova stavka se često nailazi u raznim gramatikama, meni lično, često deluje prilično konfuzno objašnjena. Idemo na primere, biće jasnije:

Alkohol kann bald zur Sucht werden. Alkohol može postati zavisnost.

Alkohol je ovde upotrebljen u jednini – der Alkohol, die Alkohole
Pošto je gradivna imenica, upotreba neodređenog člana, koji u sebi ipak sadrži brojnost, odnosno brojno stanje jedan, nema logike, pa se član izostavlja.
Taj slučaj nailazite na početku učenja u primerima:
Sie trinkt gern Kaffee, er trinkt gern Tee.

Pričamo o tome šta neko rado pije a ne o pojedinačnim kafama, čajevima.

Pa evo još takvih primera:
Seide ist eine feine Faser, die aus den Kokons der Seidenraupe gewonnen wird. Svila je fino vlakno, koje se dobija iz čaura, larvi svilene bube.

– Zanimanja, profesije

Er will Artzt werden.
Der Student arbeitet schon seit Jahren als Taxifahrer

U izrekama, frazama poslovicama i sl.

Sport ist gesund. Sport je zdrav.
Glücklich ist, wer das, was er liebt, auch wagt, mit Mut zu beschützen. Srećan je onaj, koji, ono što voli, ima hrbrosti i da zaštiti.
Ich habe Durst, ich habe Hunger. Žedna sam a i gladna.

Nadam se da smo nešto novo naučili. Ostale tekstove u vezi sa članovima u nemačkom jeziku pogledajte ovde. A pišite i dalje na stranici Nemački nije bauk Facebook ili šreko kontakt forme. Od vas najviše zavisi o čemu ću pisati

Baš sam se nešto mislila oko naslova ovog teksta. I vi i ja, svi volimo te bombastične naslove, uostalom znamo da od naslova zavisi da li ćete kliknuti tekst. Bolje bi bilo da sam napisala – škola u kojoj se nauči nemački za 2 nedelje, ma važi, kako da ne . Nema laže, nema prevare, to smo se odavno dogovorili.
Elem, ovog puta idemo van komforne zone našeg internet druženja u stvarni život. Bila sam u gostima, a ako ja idem, idete i vi.
Idemo redom.

Pisala sam vam do sada o tome, kako izabrati školu. Iz nekog svog iskustva, koje je prilično bogato, bože moj –bez lažne skromnosti, 2 kriterijuma su glavna kada birate školu: preporuka i lokacija. Cena je naravno bitna, ali to je nešto što je uglavnom usglašeno i nema toliko bitnih razlika po školama.

Deutschpunkt – Škola nemačkog jezika, podatke i lokacije vidite na slici, me je ugostila. Što je još važnije ima nameru da ugosti i vas. Kako. Polako. O tom- potom
Objasnila sam vam već da su sve škole firme, koje rade na tržišnim principima i da se zaista trude da dobro rade. Ali –ja, lično, zaista sam prijatno iznenađena saznanjem da postoji škola, koja podučava samo nemački jezik i da postoji već 5 godina. Dakle, tu mora da se radi ozbiljno, inače ne bi opstala.

I tako, da ne dužim, bila sam u gostima i oduševila sam se. Imaju mnogo toga da ponude i mislim da zaista zaslužuju vašu pažnju.
Bavićemo se mi još raznim temama i opcijama, koje ova škola ima da ponudi. Za sada želim da vam kažem sledeće – ovaj kolektiv je zainteresovan za vas, vaše potrebe, brige koje vas muče, probleme koje imate, pitanja na koja niste našli odgovor. Bacam loptu u vaše dvorište.

Deutschpunkt – obrati pažnju !!!!!
Šta oni imaju da ponude? Za početak, par primera:

Svoje rezultate- procenat uspešnosti polaganja ispita na Goethe institutu je preko 90%.

Kako dolaze do te cifre, koja je za svako poštavanje – pazi i da vam ne kažem sve u jednom tekstu.

C1 – nivo, nećete pronaći mnogo mesta u ovom milionskom gradu, gde možete da pohađate taj nivo.
Ako ste zainteresovani , molim lepo, pisaću sve u „sitna crevca“ kao što ste navikli. O koncepciji kurseva, predavačima, itd.

Možda organizujemo nešto, neke konsultacije ili probne testove za one, koji su u dilemi, ma dogovorićemo se već. Neki poklončić, popust, hm
Pre toga, pitanja su dobrodošla – poruke preko Facebooka, kontakt forme, svejedno. A tu, u tekstu, lepo i pregledno imate sve podatke o školi, pa kome je stalo- klik na sliku ili link, može i direktno da ostvari kontakt sa njima.

Pitanja, znamo, idu preko kontakt forme i naravano na Facebook strani Nemački nije bauk.

Dugo se poznajemo i mnogo toga smo naučili zajedno. U tom druženju su se uvek pojave neke nove teme i problemi u kojima ja pokušavam da vam pomognem.
Zato se danas pitamo zajedno – kako vi učite?

Da li znate kako da koristite sve prednosti, koje nam internet pruža a da to nije Facebook, Instagram i – ma znate već.

U toj našoj komunikaciji i interakciji, došla sam do zaključka da mnogi među vama ne koriste sve ono što nam je na dohvat ruke i može kvalitetno da nam pomogne u mnogim oblastima života – naša tema je učenje.
Nažalost, većina je tokom edukacije navikla samo da uči iz knjiga, da podvlači tekst i šta ja znam još, tako nekako.

Da probamo nešto novo!

Znamo se dobro, sve znam šta radite.
Imate neki problem, domaći zadatak, neka tema vam nije jasna – google pa ko kuca otvoriće mu se, ko traži naći će. Hvala bogu da imamo net i Google. I stalno tako – opet Jovo nanovo.
Pa Facebook, naravno da je to tako zgodno, ako lajkujemo stranu, koja nam je potrebna, nema šta da se misli. Bookmark nekog sajta ili bloga i to bi bilo to.

E dosta je bilo.
Vreme je da nešto drastično promenimo.
Pričam o učenju uopšte a naravno da se to odnosi na učenje jezika.

Recimo potrebne su vam pridevske deklinacije u nemačkom jeziku. Da li ste izguglali ili ste korinik mog bloga, nije bitno našli ste i klik tu ste.
Sada ste pročitali, našli ono što vam je potrebno, napisali domaći, šta god.
Nema šanse da ste to samo jednim čitanjem naučili i zapamtili.
Ali – nema potrebe da to prepisujete, kopirate ili šta ja znam.

Postoje servisi, koji su besplatni a omogućavaju da samo uradite klik i posle u a busu ili negde drugde, ponovo pročitate tekst i lakše učite.

Ja koristim jedan od tih servisa a ako mogu ja možete i vi. Ipak, ja nisam baš mnogo stručna, ne znam šta sve postoji, pa sam u pomoć pozvala Milana, koji nam je već pomagao na svom blogu Jaka šifra

Ovog puta je MIlan na moju molbu napisao sve do detalja, koji servisi postoje, kako da ih koristite i sve objasnio na primerima u tekstu Kako da sačuvate internet stranice za kasnije čitanje.
Pa, molim lepo – nemoj opet da bude nismo znali. Ako nekog baš zanima, da ja korisim Pocket i prezadovoljna sam.

Savete tipa – Kako da… – konkretni saveti za lakše i efikasnije učenje nemačkog jezika možete pročitati ovde.

Moje ime je Gordana Dugošija i po obrazovanju sam arhitekta, po profesiji urednik a pred vama je početak moje nemačke priče.

Nemački jezik pratio me je od detinjstva u školi i porodici – pored obaveznog školskog obrazovanja imala sam i jednog dragocenog učitelja pored sebe – mamu, filologa i prevodioca za nemački jezik. Učila sam ga za sebe, napravila prekid u učenju u toku studija, a zatim ga
nastavila. Sticajem okolnosti, moj brat je tada svoje studije nastavio u Ahenu, a ja svoje posete iskoristila za jezičko usavršavanje, koje, kroz par kurseva i samostalan rad traje do danas.

U proteklih nekoliko godina putovanja po Nemačkoj postala su mi nepresušan izvor inspiracije daljeg učenja i upoznavanja kulture i jezika. Proputovala sam nekoliko gradova, između ostalih Ahen, Keln, Regensburg, Ninberg, Minhen i Berlin.

Želja mi je da Vam kroz tekstove koji su pred vama prenesem deo svojih iskustava a vi
mi možete pisati na sledeću emejl adresu: gdugosija@gmail.com .

I konačno: kursevi Vam mogu pomoći u savladavanju jezika, ali da biste uživali u svom znanju, upoznavanju zemalja i gradova, stranih kultura, istorije, naučnih dostignuća, muzike i mnogo čega drugog trebalo bi da raditi i sami. Pronađite način koji je vama interesantan, i uz malo volje, truda i upornosti, doći ćete do željenih rezultata.

Srećno!

WORTSCHATZ BANHOF mit TIPPS
oder
WIE KANN ICH DIE FAHRKARTE KAUFEN?

Poštovani putnici,

dobrodošli na beogradsku železničku stanicu. Noćni voz na liniji Beograd – Budimpešta -Minhen polazi za nekoliko minuta. Rado putujete? Priključite se putovanju – pred vama je priča o železnici i nemačkim vozovima – brzim, udobnim i skoro nezaobilaznim ako se nađete u nekom od nemačkih gradova.

Na samom početku, evo nekoliko oznaka sa kojima ćete se sretati kada koristite vozove:

München Hbf

Oznaka za glavnu železničku stanicu – Hauptbahnhof

Oznaka za železnicu – die deutsche Bahn

Oznaka stanice S voza

Oznaka stanice metroa – U-bahn

UČIMO REČI

Kada učite nove reči, pridržavajte se pravila o kojima smo već pisali, lakše ćete ih naučiti:
• imenice pišete velikim slovom i učite sa članom
(u tabeli su dati i oblici za množinu)
• nepravilne glagole učite sa oblicima
• složenice su česte u nemačkom jeziku, pa sam ih posebno izdvojila i objasnila

A sada, evo i osnovnog vokabulara sa kojim ćete se najčešće sretati u različitim situacijama od traženja informacija o polasku/dolasku vozova do kupovine karte na samoj stanici:

Spisak jakih – nepravilnih glagola u prezentu, preteritu i perfektu sa prevodom -tabela

Spisak slabih glagola sa prevodom


Spisak imenica sa prevodom

PRIDEVI

gültig važeći, validni

SLOŽENICE

das Reisezentrum
das Reisezentrum = reisen ( glagol putovati) + das Zentrum (centar), dakle putnički centar

der Anschlusszug
Imenicu ćete naći na sajtu Deutschbahn.de. Odnosi se na vozove koji se međusobno sačekuju i nastavljaju putovanje po prelasku putnika iz jednog u drugi voz. U duhu našeg jezika možemo je prevesti kao veza, a kovanica je sledećih reči:
der Anschlusszug = anschließen (glagol priključiti) + der Zug (voz)

der Nahverkehr

I ovu ćete imenicu primetiti na gore pomenutom sajtu. Odnosi se na lokalni saobraćaj, a kovanica je sledećih reči:

der Nahverkehr = nahen (glagol približavati se) + der Verkehr (saobraćaj)

Znam da najviše volite kada je nešto besplatno a niste baš uvek spremni da sami istražujete i pronalizite takve opcije. U podeli posla to je zapalo meni a vama samo ostaje da učite nemački jezik
E, pošto svako radi svoj deo posla, vi vredno učite nemački jezik, ja vredno istražujem i evo rezultata -nešto sam danas iskopala za vas.

Niste baš sigurni, koji nivo znanja nemačkog posedujete iz raznozanih razloga, pa bi vi da se lepo istestirate a da za početak samo vi znate rezultate.
Može!

Gde, gde to ima i kako? Evo ovde ovde.

Ovo je austrijski sajt, koji promoviše standarde obrazovanja, koji su usaglašeni sa preporukama Evropske unije. Ako već živete na nemačkom govornom području postoji opcija i da vam ponude odgovarajuću školu, institut na tom području, videćete već, istražujte malo i sami.
Ono što će vam se dopasti je da postoji opcija na sajtu na raznim jezicima pa i na srpskom. Eto, proučite šta tu ima.

E za one, mile moje, koji su u frci, nemaju vremena da istražuju, ne mogu da se snađu, evo i direktnih linkova, pa samo klik i – teraj!
– nivo A1
– nivo A2
– nivo B1

Ima i B2 i C1, potražite sami!

Nešto da se dogovorimo. Ne budite brzopleti i radoznali. Test uradite tek onda, kada postoje uslovi, koncentrisani ste, sami. Važno je da bi dobili realne rezultate. Naravno da ćete se vraćati i to je način učenja, na kraju imate opciju da pogledate šta ste sve tačno uradili, gde ste pogrešili, obratite pažnju, uočićete greške, pa kasnije, kada savladate to što vas je mučilo, proverite znanje ponovo.
Pitanja su različita, negde je potrebno kliknuti na tačan odgovor, negde prevući odgovor u tačno polje, negde odabrati tačan odgvor na osnovu onoga, šta ste čuli, sve zavisi od nivoa.

Eto, toliko, hajde sad na posao!

Još tekstova na ovu temu – preporuke i saveti, pronaći ćete ovde. Pitanja i komentari na Facebook stranici Nemački nije bauk.

Die Katze läßt das Mausen nicht – sagt man, wenn jemand nicht von schlechter Gewohnheit lassen kann ili vuk dlaku menja a ćud nikada.
Da vidimo zašto ovaj glagol zahteva posebnu pažnju?
1. lassen – Vollverb -Hauptverb, kao pravi, pravcati glagol u značenju 1. pustiti, 2. ostaviti – bukvalno ili jednostavno ne radimo nešto više, dižemo ruke od toga ili nemački sinonim- aufhören

Er kann das Trinken nicht lassen. – Problem , ne može da ostavi piće, tj da prestane da pije
Ich lasse meine Tasche zu Hause. Ostavila sam tašnu kod kuće, bukvalno značenje
Jemanden in Ruhe lassen – pustiti, ostaviti nekoga na miru
Wasser lassen –urinieren (ovo ćete skonati bez prevoda)
Jemandem im Stich lassen – nicht helfen, nekoga ostaviti kada je u nevolji
Etwas nicht aus den Augen lassen – ne ispuštati iz vidokruga

2. lassen – Hilfsverb ili Modalverb(u zavisnosti koju gramatiku ili metod koristite)
Lassen+infinitiv to su srca 2 ljubila se, grlila se ….. ovo je važno, pamti!
U tom slučaju lassen ide u kombinaciji sa još jednim glagolom u infinitivu (bez zu)
Ich habe meine Kinder alleine ins Kino gehen lassen. Pustila sam, dozvolila klincima da idu u bioskop) u zanačenju dozvoliti – erlauben

Ili

Kada nešto ne radimo sami, neko drugi vrši neku uslugu za nas, e to je upotreba glagola lassen, oni koji znaju engleski već su to savladali sa upotrebom glagola let.
A za one koji ne znaju, da pokušamo da objasnimo prosto. U našem jeziku se ne poštuje razlika između toga da li smo nešto uradili sami ili smo platili uslugu (hteli ili ne da priznamo, prilično smo egoistični, sa lingvističkog aspekta naravno, he-he).

Ich habe mir die Haare schneiden lassen.
Mi kažemo, ošišala sam se! Retko ko se zaista sam ošišao, nego je verovatnije da se prepustio umeću šišanja kod nekog iskusnog frizera. Međutim, mi nikada nećemo reči – Prepustila sam se šišanju ili dopustila sam (frizeru) šišanje.
Znači, obrati pažnju u nemačkom je preciznost obavezna, ako nešto ne radiš sam, nego radi majstor – upotreba galagola lassen je obavezna.

Ich habe ein Ferienhaus in diesem Dorf bauen lassen.
Sagradio sam vikedincu, ima u našem jeziku mogućnost dvostrukog značenja – ili se brate zasukao rukave i uradio sam ili si toliki baja, da si ti platio to pošteno ali je nebitno, poenta izjave je u inormaciji da imaš vikendicu.

Znači – nemačka preciznost:
lassen – sam si radio
lassen + 2 glagol u infinitivu = platio si pošteno nečiju uslugu

Znamo da nemački jezik voli pasiv a ovom slučaju umesto da kažemo – kosa mi je ošišana ili vikedendica mi je sagrađena koristimo kostrukciju lassen+infinitiv

Ovde samo još jedna sitna sitničica, ali moogooo važna!!!!.

Kao i ostali modalni glagoli, glagol lassen, kada se menja po vremenima u kombinaciji sa drugim glagolima, neće koristiti oblik particip II, već će imati oblik infinitiva.

Ich habe mir die Haare schneiden gelassen lassen.

Može i kao povratni glagol – tada često ima značenje slično kao können, nešto je moguće ili nije moguće uraditi
Die Tür hat sich nicht mehr öffnen lassen –vrata se više ne mogu otvoriti, umesto pasiva
Er ließ sich leicht beeinflussen. – Na njega se lako može uticati, odnosno on (do)pušta tako nešto

Imperativ –opisno, ako su u pitanju ostala lica, znamo da imperativ u nemačkom ima samo 2.lice jednine I množine, kao naše pusti+akuzativ
Lass uns jetzt nach Hause gehen! Pusti nas da idemo kući!

Jasno!

Konjugaciju glagola lassen, iako sam nacrtala, pronaći ćete klik ovde, onalo lepo,šareno, lako se pamti.
Ne daj bože, ako smo nešto propustili uvezi nemačkih glagola klik ovde.
Bidimo se na Facebooku Nemački nije bauk, tu pišite, potavljajte pitanja, uostalom i ovaj tekst je odgvor na konkretan upit, koji sam dobila na toj strani.

Hallo dragi moji milenijalci, vi koji, poznajemo se, ne dižete baš često glavu sa ekrana svojih telefona ili šta god da ste izabrali. Kako stojimo sa učenjem nemačkog? A kako stojimo sa rekreacijom a da nije u pitanju fancy teretana. Dok vam još ne prođe kroz glavu – o čemu li Amarilis danas priča, mala digresija.
Prvo – o važnosti fizičke aktivnosti za uspešno učenje već sam vam ispričala jednu pričicu, ko ne zna hajde klik na Fizička aktivnost i učenje nemačkog
Lepo smo se sad razjasnili. Ipak pre nego što pređem na današnju temu, da vas pitam još nešto – znate li one silne holivudske filmove u kojim klinci preko leta idu u razne tematske kampove i ludo se provode ili šta god da je već tema filma.
E to je današnja tema. Da li ste znali da na našim prostorima postoji jedan takav kamp, odnosno biće organizovan na leto. Ovo zaista nije plaćena reklama, već samo predstavljanje tog kampa (mada ću pokušati da pregovaram da letos mene (odnosno sve vas) pozovu u goste, pa da vidimo kako to funkcioniše na licu mesta.
Do tada daćemo reč Marku. Marko je general manager, da –da.
Marko će vam objasniti zašto bi trebalo da pohađate takav kamp.

Tu je i link njihovog sajta. link

Odmah razmotrite i cenovnik, da ne bude zabune.
Da li se isplati – to ćemo da čujemo!

Ja ću u vaše ime postaviti par pitanja za sada, a za ubuduće, videćemo, sve zavisi od vas:
Marko kreni:

“Ćao Dragana, ćao milenijalci! Ich heise Marko – manager, general manager, a uskoro ćete saznati čime se ja to bavim. Vauu interesantna pitanja, idemo redom:”

1. Možeš li nam predstaviti ukratko projekat, ko ga je pokrenuo, gde i zašto?

“Projekat „Frilingue“ je pokrenuo 2007. godine Philipp Weber u zemlji čokolade, sira, satova… (podsetite me po čemu je još poznata Švica). Cilj projekta jeste okupiti mlade i pružiti im priliku da se uvere u to koliko je interesantno učiti jezike na atraktivnim lokacijama s novim drugarima i predavačima kojima je odabrani strani jezik maternji. Što više vremena da se provodi u prirodi, a uz virtuelne stvari samo onoliko koliko nam je zaista potrebno. Isti cilj ima i projekat u Srbiji, zadržaćemo ime „Frilingue“ da budemo autentični i prepoznatljivi, s obzirom da se radi o projektima koji polako ali sigurno dobijaju „internacionalnu značku“. Dobru praksu treba slediti i učiti iz nje, zar ne?“

2. Kako si ti ušao u tu priču?

„ Pre 2 godine me je pričom „zarazio“ moj rođak Ljubiša, koji je u Frilingue-u već punih 6 godina, započeo je kao volonter, a danas je, zajedno s Philipp-om, glavni organizator kampova. Na isti način sam i ja ušao u priču, prvo kao volonter, a sada pomažem u manje-više kompletnoj organizaciji. Letos, Philipp i Ljubiša su mi predstavili plan projekta u Srbiji, svideo mi se naravno i prihvatio sam ga bez razmišljanja. Najlepši je osećaj kada svom narodu donesete nešto novo, pružite im priliku da steknu nova iskustva, prijateljstva, nešto što će pamtiti do kraja života.“

3. Gde se kamp održava to vidimo na sajtu, Fruška gora je u pitanju (Švajcarska je takođe u igri). Otkrij nam nešto čega nema na sajtu, recimo – šta se radi kada pada kiša?

„ U prvom pitanju sam pomenuo „internacionalnu značku“…. Zapravo, radi se o saradnji s drugim internacionalnim kampovima u Engleskoj, Francuskoj, Malti, Brazilu (da, dobro ste pročitali ovo poslednje). U Brazilu nam se nedavno završio kamp (klik na link da vidite kako su uživali Brazilci s našim predavačima: https://www.facebook.com/inglesparaty/?fref=ts ). Cilj nam je da našim polaznicima u Srbiji kasnije, kao dodatnu opciju, omogućimo odlazak u inostrane kampove po što povoljnijim uslovima.
Šta radimo kada pada kiša? Ludo se zabavljamo!! Na primer, ukoliko smo na nekim sportskim radionicama, kiša nam samo ulepša druženje i zezanje, jer tek onda izbacimo svu energiju. Šala na stranu, uvek imamo alternative, ako kiša pada u toku dana organizovaćemo radionice unutra (kuvanje, muzika, gluma, šta god kamperi požele), ukoliko pada kiša u večernjim satima kada smo planirali logorsku vatru ili sportske turnire, umesto toga organizovaćemo karaoke, kvizove, casino veče ili nešto slično, ako smo planirali izlet pomerićemo ga za naredni dan, veoma smo fleksibilni. Dan ranije isplaniramo šta ćemo da radimo i koje su alternative u slučaju lošeg vremena, tako da potpuno spremni dočekamo sledeće izazove.“

Primer programa kampa

4. Pošto mi učimo nemački, kaži nam konkretno šta se koristi u nastavi nemačkog, da li su to neki udžbenici ili imate nešto svoje i ko su predavači.

„U nastavi se ne koriste udžbenici, naši predavači imaju pripremljen nastavni materijal za svaki nivo znanja polaznika. To su uglavnom kombinacije slika i tekstova uz međusobnu konverzaciju, kao i razne društvene igre i zadatke kako bi časovi bili što zabavniji.
Konkretno za nemački, predavači dolaze iz Švajcarske, odnosno sa nemačkog govornog područja i njima je ovaj jezik maternji. Mladi su, izmedju 25 i 30 godina i već godinama dolaze na naše švajcarske kampove, tako da smo dobro upoznati s njihovim sistemom rada.

5. Kojim jezikom se govori u slobodno vreme?

„ U suštini nema pravila, ali engleski je svakako najrasprostranjeniji u kampu, univerzalni jezik za sve koji ne mogu da se sporazumeju. Pošto smo mi tamo jedna velika porodica i provodimo ceo dan zajedno, predavači se trude da se obraćaju svojim učenicima i u slobodno vreme na jeziku koji uče na kampu da bi ga što više praktično upotrebljavali. Ukoliko im ne ide, engleski je uvek alternativa.“

6. Koji nivo znanja jezika je potreban da bi se pohađao kamp?

„ Da bi boravio na kampu, nije ti potrebno znanje jezika, čak ni na početnom nivou. Naši predavači imaju posebne metode i za apsolutne početnike. To vam govorim iz iskustva, i ja sam bio apsolutni početnik francuskog, a posle 2 nedelje upotrebe tog jezika dostigao sam početni nivo. Verujem da će svi kamperi znati bar početni nivo engleskog, ali to opet kažem nije nikakav uslov, jer je srpski uvek kao poslednja opcija.“

7. Uzrast polaznika?

„ Za ovu godinu je predviđeno od 10 do 17 godina. Imamo puno upita za starije, ali to je potpuno drugačiji sistem. U narednim godinama ćemo organizovati i za starije od 18 godina sa prilagođenim programom. Takođe nam je u planu i da ponudimo porodicama da zajedno dolaze da uče jezike, ali opet to je treća sfera.“

8. Za kraj – more ili kamp? Šta je tvoja poruka onima koji razmatraju ovu ponudu?

„ More – PASIVAN odmor, kamp – AKTIVAN odmor. Svi mi volimo more i treba da idemo kad god imamo priliku. Kamp je nešto sasvim drugačije, po meni neuporedivo sa morem. Deca se vraćaju sa kampa mnogo samostalnija, druželjubivija, puni utisaka, to ne može zameniti nijedno more.

Posećujte kampove, nebitno da li su u pitanju jezički, sportski ili treće vrste. Kad god vam se ukaže prilikaza školu u prirodi idite i uživajte. Možda baš tamo upoznate najboljeg prijatelja, možda baš tamo steknete iskustvo koje će vam koristiti kasnije u životu.
Budite avanturisti i nahranite duh nečim čega ćete se uvek rado setiti!“

Hvala Marku na ovim odgovorima! A ako imate dodatna pitanja, postavite ih ili direktno Marku na mail marko@frilingue.ch ili na našoj, zajedničkoj Facebook strani Nemački nije bauk

Evo jedne zgodne online stvarčice. Konjugator, ni manje ni više
E sad da se najpre prisetimo šta je to konjugacija – klik ovde.
Samu definiciju možemo da ponovimo:

Konjugacija je svojstvo, osbina, karakteristika glagola. Znači, konjugacija je promena glagola, u našem jeziku, na primer, po licu, broju (jednina i množina), vremenu, načinu i rodu (muški, ženski i srednji).

Znam ja da vi vredno učite, mala pomoć ne može da škodi. I zato su smišljeni online konjugatori.
Vi lepo ukucate glagol, koji vam je iz bilo kog razloga potreban i dalje je čarolija – op, glagol u svim mogućim vremenima, pa pasiv, pa konjunktiv I i II, participi, milina jedna.
Idemo na posao.

Predstavljam vam 2 konjugatora.

Prvi, meni miliji je das Wikiwörterbuch – link

Tu zaista svašta možete pronaći ali da se sad koncetrišemo na temu.

To bi bilo ovo na slici. Strelica pokazuje gde ćete upisati glagol, koji vas interesuje.
Uzmimo za primer glagol brauchen.
Rezultat je sledeći:

Na toj strani ima svačega, recimo imate izgovor određenih oblika, sinonime, primere upotrebe. U gornjem desnom uglu imate malu tabelu i tu su oblici za prezent, preterit, konjuktiv I, perfekat i imperativ. To nije ništa u odnosu na ono što ćete dobti ako kliknte tamo, baš tamo gde sam obeležila strelicom. Onda dobijate sve, pazi sad, apsolutne sve moguće oblike za taj glagol. Najpre idu infinitivi i participi pa imperativ sa oblicima i za oba pasiva. Zatim slede sva vremena u nemačkom jeziku od prezenta zaključno sa futurom II, pa sve to u oblicima za indikativ (to je ono što zovete normalna vremena) pa Vorgangspassiv i Zustandpassiv + konjunktiv I i II.

Bukvalno – nema šta nema.

Konjugator br 2. imam utisak da će vam se više dopasti. Priznajem pregledniji je, naročito kad neka muka pritisne, pa onako na telefonu baš je pregledan.
Deutsche Welle je poznata adresa, koju nadam se, bar ponekad posetite.

Link za konjugator je ovde.

Nema tu šta da se objašnjava, sve je jasno. Prednost je što prepoznaje i glagol, ne samo u infinitivu nego i u određenom obliku, prezent, particip, itd. Ipak ume nakad da se zbuni, preporuka držite se oblika infinitiva. Ako je baš frka – probajte sve šta ovas muči.

Sad vidim nisam stavila strelicu gde da pritisnete, pa valjda ćete se snaći sami

Isti glagol brauchen. Nema svih vremena a ni pasiva. Birajte u zavisnosti od potrebe.

Eto, to bi bilo to. Čekam vaše komentare i poruke na Facebook stranici Nemački nije bauk a teme koje ste propustili u vezi sa galgolima i vremenima u nemačkom jeziku pogledajte ovde.